I veliki ljudi svetske književnosti su bili u karantinu. Evo šta su rekli o tome


Kako su velikani provodili dane u izolaciji. Evo nekih citata.


Živim u selu poput ostrva okruženog karantinima. Čekam  da se venčamo i stignemo do Sankt Peterburga.

Aleksandar Puškin, pismo Antonu Delvigu, 4. novembra 1830

Skoro nikada nigde ne idem. Po mom mišljenju svako pravo treba gledati kao neprijatelja s kojim će se neko morati boriti. I tu ga možete ugristi.

Fjodor Dostojevski, pismo Aleksandru Vrangelu, 23. avgusta 1855

Ne idem nigde: sadašnji i budući lekari nemaju pravo posećivati ​​se.

Anton Čehov, pismo Aleksandru Čehovu, 25. decembra 1882

U poslednje četiri nedelje otkako sam se kod kuće, nikog nisam video i to mi postaje sve teže. Niko mi nije pisao. Mnogo čitam. Pored toga, pišem pruču. U stvari, osećam se dobro što sam sam. Ne pišem za novine. Umoran sa od svih novinara i književne atmosfere od koje sam bez napora pobegao. Zadovoljan san. Sećam se detinjstva na koje me podseća proleće.

Andrej Bel, pismo Aleksandru Bloku, 20. marta 1908

Sada se moj život okreće na vrlo neobičan način. Spolja  – izvanredna tišina, u dubini – prosvetljenje i čista savest. I dalje živim vrlo tiho, sam, radim puno. Slušam  muziku.

Aleksandar Blok, pismo Andreju Belyu, 5. aprila 1909

Potpuno sam sam. A svest o toj usamljenosti i potreba za komunikacijom sa svim ljudima i nemogućnost  te komunikacije dovoljna je da poludite. Jedno spasenje je što preko Boga pokušavam da komuniciram sa dragim ljudima. Kad pronađete ovu komunikaciju, potreba za spoljnom komunikacijom prestaje da vas uznemirava.

Lav Tolstoj, dnevnik, 3. aprila 1892. godine

Leo Tolstoj, 1909


Sedim s roditeljima, ujutro plivam, popodne spavam u javorovoj aleji, puno čitam … ostatak vremena razgovaram s Musom.

Ivan Bunin, pismo Mariji Čehovi, 17. jula 1901. godine

Život je miran. Iza zida netko tužno svira klavir. Popodne,sunce oživi. Želim gledati kako meduze plivaju. Pratim brodove koji odlaze u Carigrad i razmišljam o Bosforu. Nema hobija.

Sergej Jesenjin, pismo Galini Benislavskoj, 20. decembra 1924

Ujutro popijem slavni čaj  sa predivnim perecima iz velikih divnih engleskih šoljica; Na stolu imam lampu. Jednom rečju, blažen sam i sa drhtavim i tajnim zadovoljstvom uživam u samoći. I u poslu..Radim puno….. O blaženstvo, blaženstvo, blaženstvo samoće, ležerni posao, omogućava vam da sanjate i razmišljate gluposti, pa čak i da ih pišete.

Ivan Turgenjev, pismo Alekseju i Aleksandru Bakuninu, 3. aprila 1842. godine

Donešene su odluke: ostati kod kuće i samo jednom sedmično u nedelju ići negde naveče. Čitatati, pisati i raditi. Ponoviti engleske reči. Učiti italijanski.

Kornej Čajkovski, dnevnik, 2. decembra 1902


Prve večeri smo putovali, a sada ne izlazim nigdje drugde, spavam dva puta dnevno, jedem dupli doručak i perem, to je sve.

Vladimir Majakovski, pismo Lili Brik, 2. juna 1925

Kad se probudim, obučem se; zatim doručkujem; nakon četiri ili pet sati ručam; kad padne noć, odlazim u krevet; i tako prolazi svaki dan. Ne radim apsolutno ništa; možda sam lenjost poneo od kuće. I dosadno je, ali ne želim ništa da radim.

Nikolaj Gogolj, pismo Mariji Gogol-Yanovskoj, 8. februara 1833

U stara vremena, kada nisam bio oženjen i nisam poznavao puno žena, samo bih navukao zavese i tri ili četiri dana ne bih ustajao iz kreveta. Zatim bih pojeo grašak iz konzerve, vratio se u krevet i legao.

 

Čarls Bukovski, Intervju, 1992

 Sada sam se konačno pomirio sa svojim trenutnim položajem dobrovoljnog egzila. Pisao sam tetki Josephine da mi nabavi stara izdanja Kickhama, Griffina, Carltona, Benima, Smitha i pokloni mi božićni poklon u obliku Dablinskih tramvajskih karata, letaka, plakata, programa, najava i ostalog smeća. Po mom mišljenju, postajem poput manijaka.

Džejms Džojs, pismo Stanislavu Joyceu, 6. novembra 1906

Zanimljivosti

anton cehovcitatidojtojevskidzejms dzojsepidemijeizolacijakarantinserge jesenjintolstoj

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *