Agresija slabih muškaraca


Ponekad iz priča klijenata saznam da samo đavo zna šta se dešava u njihovim porodicama.

​Žena ne razumije zašto joj je toliko loše pri očiglednom blagostanju.
​Ona dugo priča da je vjerovatno muž voli, kupuju skupe poklone, često izvodi. Da je slobodna da uradi sa novcem šta god hoće.

Ali postoji nekoliko ALI, o kojim ona ćuti. I to ne radi namjerno. Jednostavno kao da je ugušena od svog muža, da to ne shvata.

– Imali smo mnogo zajedničke imovine. U ovom slučaju govorim o nekretninama. U prošlosti, kada smo se posvađali, ja sam bila u depresivnom stnju, muž mi je rekao, da odem kod majke i ohladim se tamo.

Kada sam mu predložila da on ode negdje na neko vrijeme ( imala sam malo dijete), on je rekao da moje tu nema ništa, tako da ja moram da idem kod majke.

Nijesam shvatala šta se dogodilo, ali pošavši kod majke nešto je počelo da me muči. Kada sam se vratila, sjeli smo da razgovaramo, rekla sam da mi se nije svidjelo ono što je rekao, da moje nije ništa. Jer smo se vjenčali mladi, i sve što imamo, smo zajedno stekli.

Moj muž je rekao da je to tako, ali u vezi sa njegovim biznisom, on je veoma zabrinut da bilo koja provjera može da izazove sumnje u njegovo poštenje, u vezi biznisa, i da sve što posjedujemo, se vodi na njegovu rodbinu.

Bila sam veoma uznemirena. Moja sigurnost je ugrožena. Shvatila sam da sam obespravljena. On je razgovarao sa mnom nježnim glasom, i rekao mi je da dokle god sam sa njim, imaću sve. Osjećala sam se prevareno, ali ništa nijesam mogla da uradim. Počeo je moj stalni osjećaj straha. Nijesam znala odakle dolazi. Ali je uvijek bio prisutan.

Došao je trenutak kada sam odlučila da odem u jedan od naših mnogobrojnih stanova i budem sama. To sam saopštila mužu, a on mi je rekao da ne mogu. Da se stanovi izdaju po povoljnoj cijeni, i da on neće da raskine ugovor o zakupu zbog moje gluposti.

Ipak sam otišla. Mogla sam samo da pobjegnem na par dana u hotel. Tamo mi nije uspijevalo da se odmorim. Bila sam još više uplašena. Misli su bile toliko haotične, da se nijesam mogla sabrati ni minut. Činilo mi se da sada kada sam lišena upravljanja svojim životom, i kada ne mogu da koristim imovinu kako želim, moram stalno da budem samo kod kuće da bih kontrolisala proces.

Bilo je glavobolje, često su mi drhtale oči. Muž nije htio da razgovara. Kada je napokon počeo ponovo razgovor o tome da je i mene takođe potrebna sigurnost u sjutrašnji dan, muž je ponudio da prepiše na mene jedan mali stan. Pristala sam.

Kada je došlo vrijeme da se potpiše ugovor, ispostavilo se da ja ostajem sa malim stanom, a zauzvrat, dajem nekoliko stanova, kuća, automobila i vikendici. Nijesam imala izbora nego da potpišem. Mislila sam, barem sam dobila nešto konkretno, bolje nego ništa.

Ali, od tog trenutka sam stalno mislila, i željela mu smrt. Mrzila sam sebe zbog tih misli, često sam čitala molitvenik. Ali ništa nijesam mogla da uradim sa svojom agresijom. Bila sam veoma ljuta što posle življenja sa nekim toliko dugo, kome sam dala mogućnost da razvije i unaprijedi svoj biznis, ostala sam bez ičega.

Samo ne pomislite da ja sjedim kod kuće, i živim na njegov račun. Ne. Ja takođe radim. Ali, nažalost, ne mogu da zaradim koliko moj muž. Još imam i troje djece koji žive sa mnom.

​Moj omiljeni Jalom često je pisao o tome da on zaista saosjećao, kada je primao klijente. Takođe i ja to želim da napišem – željela sam da joj kažem – ODLAZI!!!!! Ali nijesam mogla. Željela sam da budem potpuno sigurna.

Ona je dolazila još nekoliko puta. Onda je nestala. Nazvala sam je, kad nije došla. Ispostavilo se da je ležala u bolnici sa moždanim udarom. Pri tom ne u najboljoj. Moj poziv, ju je obradovao rekla je to bilo za očekivati.

Da ona više ne želi da bude sa njim na istoj teritoriji. Njegova prikrivena agresija nije joj davala da živi. Ona se iscrpila. I najbolja stvar koja je mogla da se uradi za njeno stanje je opremiti je upravo ovdje – u gradsku bolnicu.

Koliko često žene upadaju u takve situacije, iz kojih ih ponos i predrasude sprečavaju da odu. Željela bih da sve žene budu zaštićene.

Da bi kada stupe u brak odmah napravile za sebe povoljne uslove.
Da ne bi mogle bezumno da daju sebe vukovima.
Da bi shvatile da bolesnog psa svi žele da šutnu.
Da ne bi bile šutnute, moraju da budu zaštićene.

A povodom takvih muškaraca reći ću – veoma je nisko, živjeti sa ženom, i dovesti je u situaciju prisilne zavisnosti. To može da uradi samo slab muškarac.

A zašta će Vam slab?

 

Autor: Jekaterina Kuljbickaja

Prevod teksta: econet.ru

Prevela: Beba Muratović – bebamur.com

Life Style

alfabiznisbolestamuskaracslabicvukzastitazavisnostzena

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *