Čovek koji je prvi oboleo od koronavirusa opisao kako je preživeo bolest


25-godišnji učitelj iz Severnog Velsa, koji živi i radi u Wuhanu, bio je prvi Britanac koji je uhvatio “kineski” virus.
Odlučio je razgovarati o tome kako je uspeo pobediti bolest koja se brzo proširila po celom svetu.
Prije izbijanja novog virusa COVID-19, Connor Reed proveo je skoro godinu dana u jednoj od škola Wuhana.
U novembru 2019. godine se razboleo.

Danas je dobro. Uspešno se izlečio. U svom dnevniku podelio je beleške u kojima je detaljn opisao tok bolesti, simptome, njegova osećanja i način borbe protiv infekcije.

1 dan – ponedeljak, 25. novembar: Prehlađena sam. Kinem, veo pred očima. Ali nije mi toliko loše da ne idem na posao.  U Kinu sam došao da predajem engleski, ali sada sam menadžer u školi u Wuhanu, u kojoj živim poslednjih sedam meseci.

Mandarinski dobro govorim i zanima me posao. Ne mislim da mi je prehlada zarazna, pa mirno idem na posao. Živim sam pa malo verovatno mogu zaraziti bilo koga drugog. Vesti ne govore ništa o virusima. Dakle, nema razloga za brigu. Mislim da je to samo curenje iz nosa.

2. dan : boli me grlo. Sećam se šta je moja majka radila u takvim slučajevima kada sam bio dete, sipao sam sebi šolju tople vode sa medom. Pomaže.

3. dan : Ne pušim i gotovo nikada ne pijem. Ali za mene je važno da se oporavim brže kako bih mogao raditi. U lekovite svrhe, napitku s medom dodam i malo viskija.  Ispostavilo se kao grog.

4. dan : Sinoć sam spavao kao beba. Izgleda da kineski viski liječi sve bolesti. Večeras ću popiti još jednu šolju.

5. dan : Hladnoća je prošla. Ništa posebno nije bilo.

7. dan : Prerano sam se obradovao. Osećam se grozno. Ovo više nije prehlada. Sve me boli, glava mi zuji, oči mi gore, grlo mi je stegnuto. Infekcija je popustila i pojavio se česti suvi kašalj.

Ovo je grip, a treba mi nešto više od obične medene vode sa čarobnim viskijem da bih se osećao bolje. Simptomi su se pokazali u jednom danu a ako se ne dogodi čudo preko noći, sutra neću ići na poao. Ne osećam se samo loše nego ne želim zaraziti kolege s gripom.

8. dan : Danas nisam išao na posao. Upozorio sam da bih mogao ostati kod kuće do kraja sedmice. Čak i kosti me bole. Teško je zamisliti da ću se u skoroj budućnosti moći oporaviti. Boli čak i ustajanje iz kreveta. Ležim na jastucima, gledam televiziju i pokušavam manje kašljati – boli.

Dan 9 : Čak se i moja mačka ne oseća dobro. Luta po stanu. Ona nije pri sebi i odbija jesti. Ne krivim je – isto tako nemam apetit.

10. dan : Još uvijek imam temperaturu. Popio sam četvrtinu boce viskija i još uvek se nisam dovoljno zdrav da bih mogao ići bilo gde. Mislim da mi taj grog ni na koji način ne pomaže.

11. dan : Odjednom sam se osjećao bolje, barem fizički. Grip se povukao. Ali moje jadno mače je mrtvo. Ne znam je li imao istu stvar kao i ja ako maček uopšte mogu imati ljudski grip. Osećam se jadno.

Tip koji je jedan od prvih koji je dobio koronavirus opisao je kako bolest prolazi (2)

12. dan : Kad sam već pomislio da se oporavljam, bolest me obuzela novom silom. Teško mi je disati. Jednostavan uspon iz kreveta i odlazak do toaleta za mene je iscrpljujuće. Znojim se, imam temperaturu, vrtoglavicu i jako mi je hladno. TV radi, ali jedva ga čujem. Ovo je noćna mora.

Do podne sam se skoro ugušio. Tako nikada u životu nisam bio bolestan. Zaškiljim u usta, a kad izdahnem, pluća ispuštaju zvuk kao da stiskam papirnu vrećicu. Nešto nije u redu. Moram videti doktora. Ali ako sam nazovem hitnu pomoć, morat ću platiti poziv. A to košta bogatstvo. Bolestan sam i mislim da ne umirem – ili?

Naravno, mogu preživeti vožnju taksijem. Odlučio sam otići u univerzitetsku bolnicu Zhongnan, jer tamo studiraju mnogi strani doktori. To nije baš racionalno, ali u svom grozničavom stanju želim kontaktirati britanskog lekara. Mandarinski dobro govorim, tako da nema problema zvati taksi. Putovanje traje oko dvadesetak minuta. U bolnici je dijagnosticirana pneumonija. Zbog toga mi pluća stvaraju takav zvuk. Moram se testirati za šest sati.

13. dan : Povratak kući kasno uveče. Doktor je propisao antibiotike za lečenje upale pluća, ali ne želim ih uzimati – bojim se da će telo razviti rezistenciju na lekove i ako se stvarno razbolim, neće raditi. Radije se borim protiv bolesti narodnim metodama.

Srećom, sada znam da se radi o upali pluća. Imam samo 25 godina i dobrog sam zdravlja. Za sebe kažem da nema razloga za brigu. Imam mast za trljanje. Stavim malo kipuće vode i izdahnem paru, prekriven peškirom. Više volim “staru školu”. Ali ostavio sam antibiotike – za slučaj da mi zaista trebaju.

14. dan : Vrela voda. Dodajte mast. Prekriven sam peškirom. Diši sat vremena. Ponavljam opet.

15. dan : Svi dani se spajaju u jedno.

16. dan : Zovem majku u Australiju. Nije bilo smisla da je zovem ranije – alarmirala bi se i pokušala doći do mene. Ali ona to ne bi uspela  jepr dobijanje vize u Kini traje vekovima. Drago mi je što čujem njen glas, ali jedino što mogu učiniti je piskanje u telefonu: “Mama, osećam se tako loše.”

17. dan : Malo sam bolje, ali ne želim se nadati preterano. Već sam prošao kroz ovo.

Dan 18 : Šištanje iz pluća se više ne čuje.

19. dan : Osjećam se dovoljno dobro da izađem vani i kupim još neke masti. Nos već miriše na hranu koju komšije kuvaju. I prvi put nakon dve sedmice imao sam apetit.

22. dan : Htio sam danas ići na posao, ali nisam uspio. Upala pluća je prošla – ali sve me boli. Nos se upalio a uši kao da će eksplodirati. Znam da je to nemoguće ali masiram ušni kanal pamučnim tamponom kako bih se nekako izborio sa bolom.

24. dan : Hallelujah! Mislim da sam bolje. Ko bi rekao da grip može biti tako užasan?

Dan 36 : Stigla mi je poruka od prijatelja koji me natjerao da požurim u prodavnicu. Očigledno, kineske vlasti su zabrinute zbog novog koronavirusa koji će brzo preuzeti grad. Najavljuju policijski čas i ograničenje kretanja. Znam što to znači – svi će u panici trčati u trgovine. Prije nego se svi rasprodaju, trebate nabaviti osnovne stvari.

Dan 37 : Glasine su potvrđene. Svima je rečeno da ostanu kod kuće. Iz onoga što sam čuo: virus izgleda kao vrsta gripa koja može izazvati upalu pluća. Pa, to zvuči poznato.

Dan 52 : Iz bolnice je stigla obavijest. Obaveštavaju me da sam zaražen koronavirusom Wuhan. Pretpostavljam da bih trebao biti zadovoljan što ga više ne mogu dobiti – sada imam imunitet.

Ali ipak moram nositi masku, kao i svi drugi kad napustim kuću, inače bi me mogli uhapsiti. Kineske vlasti vrlo su pažljive da obuzdaju širenje virusa.

Dan 67 : Čitav svet već zna za koronavirus. Rekao sam nekoliko prijatelja na Facebooku o tome i nekako je ovaj razgovor procurio u medije. Kontaktirali su me iz lokalnih novina u mom rodnom gradu, Severnom Velsu. Možda sam uhvatio virus na ribljem marketu. Ovo je sjajno mjesto za kupovinu jeftine hrane – dio Wuhana koji obični Kinezi posjećuju svakodnevno. Takođe redovno kupujem ovdje.

Vidio sam histerične vesti (posebno u američkoj štampi) da se šišmiši, pa čak i koale, prodaju na ribljem tržištu. Ja to lično nikad nisam video. Najčudnije što sam primijetio bilo je čitavih leševa svinje i jagnjeta s glavom.

Dan 72  – utorak, 4. februara: Novine su izgleda prestravljene što sam se pokušao izliječiti vrućim viskijem. Pokušavam da objasnim da nisam imao pojma sa čime sam bolestan, ali oni to ne žele da čuju. Naslov u New York Postu glasi: “Nastavnik iz Velike Britanije tvrdi da je pobijedio koronavirus vrućim viskijem i medom.” Volio bih da je sve bilo tako jednostavno. ”

Izvor: naspravdi.info

Preveo:http://www.sigmundfrojd.com

Zdravlje

bolestcajengleskienglezkinakineskimandarinskimastinastavnikprelezaoriblja pijacasimptomitemperaturaviskiwuhan

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *