Psiholozi su otkrili kako boravak u karantinu utiče na osobu


Kraljevski koledž u Londonu utvrdio je kako karantin utiče na ljudsku psihu. Stručnjaci su se zanimali za osobe koje su bile u samoizolaciji kod kuće ili u bolnici. Osvrnuli su se i na studije i istraživanja o karantinu za vreme SARS-a 2003 godine i Ebole iz 2014 godine.  

Pokazalo se da karantin uzrokuje da se ljudi osećaju potpuno dezorijentisano, haotično, rastrgano i zbunjeno, kao i da imaju snažan osećaj besa. Nakon toga se pojavljuju loše raspoloženje i emocionalni pad, strah, razdražljivost, nervoza, nesanica, simptomi depresije, teskobe i post-traumatskog poremećaja stresa. Što duže traje karantin, jači je strah od infekcije, izraženiji je osjećaj čežnje, dosade, beznađa, potpuna neizvesnost budućnosti i nedostatak kontrole nad situacijom, veći je nivo stresa i gore je psihološko stanje ljudi, kažu stručnjaci.

Dobrobit se pogoršava usled nedostatka pouzdanih informacija o onome što se događa, nedostatka hrane, lekova i finansijskih gubitaka. Izuzetno negativno na psihu utiče dosada i nedostatak komunikacije. Stručnjaci savetuju održavanje dobre mobilne komunikacije i interneta u karantinskim zonama. Važno je i da vlasti skrate vreme izolacije bez ostavljanja ljudi duže nego što je potrebno, da daju izolovanim osobama jasne, detaljne informacije, objašnjavajući zašto je karantin važan i koristan za sve.  

Zdravlje

besbrigacovid19depresijagubitakhranakarantinlekovinaucnicipandemijapsihapsihologijasamoizolacijastrah

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *