Umorni ste od “rada na sebi”?


Tako nekako izgleda citat koji kruži Fejsbukom.

Svaki put kad ga vidim osetim neku nelagodnost. Nešto mi tu ne štima.

Znam mnogo ljudi koji „rade na sebi“.

I ja sam bila jedna od njih.

Dugo sam, uporno i vredno „radila na sebi“.

Bilo je rezultata, nije da nije, ali nešto mi tu nije štimalo. Kao da mi je stalno nešto izmicalo. Kao neka suština, tako nešto. Imala sam osećaj da stalno nešto promašujem.

Te knjiga ova, te knjiga ona. Te seminar ovaj, te seminar onaj. Te tehnika ova, te tehnika ona.

U trenutku dok ovo pišem, pred očima mi se javlja slika sirotog Sizifa. Smrtnik koji se nešto zamerio bogovima sa Olimpa pa su ga osudili da doveka gura neki kamen uz brdo. Kad stigne do vrha nekako se spusti dole i opet Jovo nanovo.

Siroti Sizif i siroti Jova.

I sirota ja koja sam toliko dugo „radila na sebi“.

Ne znam da li su se bogovi sa Olimpa smilovali na mene ili šta se već dogodilo, ali u jednom trenutku sam shvatila šta nije bilo u redu. Shvatila sam gde sam grešila.

Celoj priči sam prilazila sa pozicije da treba nešto da popravim kod sebe, da to što jesam nije dovoljno.

Ispada kao da sam duboko u sebi osećala kao da mi nešto fali.

Tužno.

Suštinski mi ništa ne fali.

Kao što nikom od vas suštinski ništa ne fali.

Svi grešimo, svi učimo. To je normalno i ljudski.

Velika prekretnica u mom životu dogodila se kada sam se sa popravljanja i unapređivanja sebe preusmerila na prihvatanje sebe.

Nisam „radila na prihvatanju sebe“.

Ne.

Samo sam počela da izdvajam više vremena za sebe.

Pravila sam više prilika da sretnem sebe. Eto tako.

Da oslušnem sebe. Da se priupitam za zdravlje. Da se priupitam kako sam. Šta mi treba. Da kažem sebi neku lepu reč. Da primetim nešto lepo i dobro kod sebe. Da zaštitim sebe kad je to potrebno.

I tako svakog dana. Po malo.

Ova promena pristupa donela mi je mnogo više mira, mnogo više zadovoljstva, mnogo više radosti.

Kada sam konačno obratila pažnju na osobu koja me posmatra iz ogledala primetila sam da je dobra i draga. Simpatična. Nesavršena ali sasvim dovoljna. I strpljiva.

Strpljivo je čekala sve ove godine dok sam bila zauzeta „radeći na sebi.“

Sada smo dobre prijateljice. I sada je sve mnogo lakše i lepše. Lepo je lepše a teško je lakše.

Život je mnogo lakši i lepši kada shvatimo da smo suštinski ok i dovoljni.

Nemojte da radite na popravljanju sebe. Radite na prihvatanju sebe. Svakog dana po malo. Onoliko koliko vam treba da operete zube i istuširate se. Sasvim je dovoljno.

Ostatak dana provedite istinski živeći.

Radite.

Učite.

Odmarajte.

Zabavljajte se.

Grešite.

Volite.

Plačite.

Smejte se.

Živite.

 

Izvor:jelenapantic.com

Life Style

nesavrsenaodmaranjeprijateljicerad na sebisimpaticnausavravanjezabavljanje

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *